Neočekivanja spavanja

U našoj kući svako za sebe misli da je anti-paničar, ali isto tako svako od nas optužuje ostale da su paničari. Ivan ima fobiju od bolesti, bacila i doktora (zamalo napisah “bakcila”, da me Ana u top sabije), ja od bulizma, a Filipov deda Joco od svake mogućnosti da se Filip udari, spotakne, zagrcne, razboli, itd.

Čini mi se da se dosta dobro držimo, ali je Ivan prekjuče imao super-simpatični biser koji zaslužuje da bude prepričan: prestravio se da s Filipom nešto ozbiljnije nije u redu jer mu je zaspao sjedeći, za stolom, usred ručka, između dva zalogaja, sa komadom hleba u ruci!

Pošto Ivan nikad nije čuo da tako nešto može da se desi (reče čovjek koji je više puta spavao na zvučniku u diskoteci!), evo mu par primjera u fazonu “slika govori bolje od hiljadu riječi”: