Lena putnik i Miloš diplomac

Sjutra moja Lena putuje avionom. Što je najsmješnije, pet joj je mjeseci, a nije joj prvi put! Jer, njena mama i ona su riješile da momke ostave same, spakuju se i odu na diplomski ispit ujaku Milošu.

Inače mi se čini potpuno nemogućim i suludim da će moj Miloš u petak da diplomira! Pa juče je, zaboga, imao pet godina kad se desila najslavnija anegdota u našoj porodičnoj istoriji, koja je išla manje-više ovako:

Sjedi Miloš na podu u dnevnoj sobi i igra se svojim igračkama. Tu sjedimo moja drugarica i ja i gledamo televiziju. U jednom trenutku na TV-u prikazuju porođaj u vodi, koji izgleda prilično zastrašujuće: porodilja u kadi punoj krvave vode, dere se. Miloš pogleda televizor, trepne par puta i nastavi da se igra kao da ništa nije bilo.

Utoliko ja komentarišem: “E, kad se jednog dana budem porađala, ja ću da se porađam u vodi. Manje boli, a bolje je za bebu”. (mala digresija – oba puta sam se porodila na suvom!)

Miloš opet pogleda prema meni, trepne par puta i nastavi da se igra.

Ja mijenjam kanal, drugarica i ja mijenjamo temu, a Miloš negdje odlazi. Čujemo da sa drugog kraja stana dopire neka buka, neko preturanje, ali se ne osvrćemo previše. Pretpostavljamo da Mikeli pretura po igračkama. Kad ono, nakon dobrih pola sata, dolazi Miloš i vuče me za rukav:

– Ksenija, da te pitam! Kako ćeš ti da se porodiš u vodi kad smo mi izgubili čep od kade?”