Ivaniševići protiv lubenice

I tako, postadosmo zvanično Danilovgrađani. Doselili smo se preksinoć, mada ja to ne računam do sinoć, jer je tada stigao Filip. Bio je fasciniran kad je na novom mjestu zatekao repliku svoje sobe iz Strazbura, a pogotovo kad je našao svoje igračke.

Inače, i Ivan i ja oduvijek maštamo da živimo u kući sa dvorištem i da se maknemo iz zatvora zvanog “stan”, ali je pitanje koliko smo sposobni za seoski život. Kako su majstori radili oko kuće, uništili su nam dvorište i mi smo se lansirali u projekat zvani “šta posaditi?”. Međutim, već smo imali nepredviđeni trenutak: neko od majstora je jeo lubenicu, bacio kore u žardinjere, odatle je valjda ostalo neko sjeme, i sad su nam iz žardinjera nikle lubenice! I to je jedna rodila, imamo mali plod i živo me zanima koliko će to da naraste. Dobra je strana to što nam je zemlja očigledno plodna, loša to što nemamo pojma šta da radimo s lubenicom, kako da je presadimo i gdje. Neće se valjda proširiti i na okolnu livadu?!

A za slučaj da i vi imate kuću sa dvorištem, a da imate i djecu kojoj želite da kupite tobogan ili ljuljaške, preporučujem da preskočite plastične Chiccove igračke. Evo zašto: skupe su strašno, a za taj novac možete iz Aranđelovca da dopremite fantastično igralište koje sadrži tri puta više. Zove se Magic Wood, ima ga na netu.

Eto toliko od mene. Da se još pohvalim da imamo smokve, iglice, jabuke i kivi!